Autor: Aleksandar Radenković – inženjer i analitičar tehnologije

U poslednjih nekoliko godina, Low-Code i No-Code platforme doživljavaju snažan rast, obećavajući bržu isporuku aplikacija, niže troškove i širu dostupnost razvoja i za one koji nisu profesionalni programeri. Postavlja se pitanje: da li će ove platforme zameniti tradicionalno programiranje i razvoj aplikacija?

Tehnička osnova Low-Code/No-Code platformi

Low-Code i No-Code platforme zapravo ne eliminišu potrebu za kodiranjem — one apstrahuju kompleksne tehničke zadatke kroz vizuelne alate i unapred definisane komponente. Na tehničkom nivou, one funkcionišu kao slojevi nad:

• Frontend tehnologijama (HTML, CSS, JavaScript frameworksi poput Reacta ili Vue-a)
• Backend servisima (REST API, GraphQL, serverless funkcije)
• Baza podataka (SQL, NoSQL, Firebase, Airtable)
• DevOps (CI/CD automatizacija, skaliranje kroz cloud-native infrastrukture)

Platforme poput Bubble, OutSystems, Mendix ili Retool koriste ovu arhitekturu kako bi omogućile korisnicima da razvijaju složene aplikacije bez direktnog pisanja koda, dok i dalje generišu kod koji se izvršava u pozadini.

Prednosti koje su pokrenule trend

• Brža isporuka: Smanjenje vremena od ideje do produkta.
• Niži troškovi razvoja: Manje potrebe za velikim dev timovima.
• Dostupnost: Omogućavaju preduzetnicima i poslovnim korisnicima (tzv. citizen developers) da sami kreiraju aplikacije.
• Skalabilnost: Mnoge platforme već podržavaju horizontalno skaliranje kroz cloud provajdere.

Tehnička ograničenja (za sada)

1. Ograničen pristup nižim slojevima sistema
   Platforme najčešće ne dozvoljavaju granularnu kontrolu nad memorijom, višeslojnom arhitekturom ili niskonivojskim API pozivima.
2. Performanse i optimizacija
   Kod koji platforme generišu nije uvek optimizovan kao ručno pisan kod, posebno kod aplikacija koje zahtevaju visoke performanse (igre, real-time sistemi).
3. Vendor lock-in
   Izlazak iz Low-Code/No-Code ekosistema može biti tehnički kompleksan, jer platforme koriste svoje interne standarde.
4. Kompleksne poslovne logike
   Kada logika aplikacije preraste okvire platforme, dolazi do potrebe za hibridnim rešenjima (kombinovanje No-Code frontenda sa custom backendom).

Gde Low-Code/No-Code dominira

• SaaS aplikacije za mala i srednja preduzeća
• CRM sistemi i interna poslovna rešenja
• MVP (Minimal Viable Product) faza startapa
• Automatizacija poslovnih procesa (npr. pomoću AI agenata)

Gde tradicionalni razvoj ostaje nezamenjiv

• Visoko performantne aplikacije (npr. gaming, fintech trading sistemi)
• Sistemi koji zahtevaju visok stepen sigurnosti i kontrole (banke, zdravstvo)
• Napredne AI/ML platforme gde je potrebno fino podešavanje modela

Zaključak: Koegzistencija, a ne zamena

Low-Code i No-Code platforme neće zameniti tradicionalno programiranje — ali će ga transformisati. One postaju standard za brzi razvoj i validaciju ideja, dok kompleksni, visoko skalabilni sistemi i dalje zahtevaju senior inženjere i klasične programske jezike (JavaScript, Python, Go, Rust…).

U narednim godinama, očekujemo sve češću pojavu hibridnih timova: No-Code developeri za frontend logiku i vizuelni dizajn, uz tradicionalne developere za kompleksne backende i integracije.

Ako želite da se pripremite za budućnost razvoja aplikacija, pravo pitanje nije da li će Low-Code zameniti kod — već kako ih kombinovati za maksimalan rezultat.

U narednim tekstovima ću detaljno pisati o konkretnim alatima (Bubble, OutSystems, Xano) i pokazati vam primere kako spajati No-Code frontend sa custom backend API-ima.

📢 Pratite “Svet IKT” za najnovije informacije o AI i tehnološkim inovacijama! 🚀